Pacijenti na dijalizi imaju nutritivne potrebe koje su posebne u odnosu na one koje imaju drugi ljudi.
Kardiovaskularna bolest
Kao što možda već znate, veliki broj pacijenata na dijalizi je napadnut raznim bolestima kardiovaskularnog sistema. Dobre vesti: uz odgovarajuću negu i zaštitne mere, postoje razni načini koji mogu aktivno pomoći u usporavanju napredovanja kardiovaskularnih bolesti i dovesti do poboljšanja prognoze, ili smanjiti rizik od njihovog razvoja.
Kardiovaskularne bolesti – detaljnije
Termin kardiovaskularne bolesti je zapravo pogrešan naziv: to nije samo jedna bolest, već kolektivni izraz za niz bolesti, uključujući hipertenziju, aterosklerozu, koronarne bolesti srca i moždani udar. Neki od ovih problemaa javljaju se češće od ostalih. Kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do toga da srce osobe prestane da efikasno pumpa krv, spreči zaliske da rade kako bi trebali, ili suzi i očvrsne arterije. Određeni toksini ili bakterije takođe mogu igrati ulogu u oštećenju delova srca I krvnih sudova.
Hipertenzija
Ateroskleroza, koronarne bolesti srca i moždani udar
Laički rečeno, ateroskleroza je zadebljanje arterija, krvnih sudova koji nose krv iz srca u ostatak tela. Masne naslage poznate kao plak, kao i mineralne naslage, izazivaju zadebljanje arterija, što smanjuje količinu krvi koja teče prema srcu. Srce kojem nedostaje krvi može da izazove simptome kao što su bol u grudima ili dovede do srčanog udara. Zadebljanje arterija je ujedno i glavni uzrok koronarne bolesti srca, uslova za bilo koje stanje u kojem blokada ili sužavanje dovode do smanjenog protoka krvi u srce. Kada mozak ne prima dovoljno kiseonika ili kada krvni sud pukne, to može dovesti do moždanog udara, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.