Dr Majkl Kokinov

Neki bi rekli da je u njegovim genima bilo zapisano da će postati doktor. Dr Kokinov je oduvek znao da želi da prati korake svoje babe i dede, koje je puno poštovao, tako što će studirati medicinu. Oni su ga inspirisali da brine i pomaže ljudima u kritičnim situacijama. “Nakon što sam završio školu, uopšte nisam sumnjao u svoj izbor karijere“, rekao je Kokinov. On je prvo studirao da postane lekar intenzivne nege i anesteziolog, pošto mu je to omogućavalo da ispuni svoju želju da specijalizira nešto za šta su bili potrebni i odlično znanje i praktične veštine. Međutim, kasnije, Kokinov se vratio u školu na Univerzitetu u Sankt-Peterburgu da ostvari svoju pravu strast: nefrologiju.

Izreka kaže „ko rano rani, dve sreće grabi“. I dr Kokinov je dugo živeo po ovoj mantri. Tipičnog dana, 42-godišnjak se budi pre sunca u 5 ujutru da otpliva nekoliko krugova na lokalnom bazenu pre odlaska na posao. „Ovo me puni energijom i pomaže mi da ostanem budan tokom celog dana“, kaže Kokinov. Nakon što stigne u centar, on razgovara o aktuelnim problemima sa drugim doktorima I tehničkim osobljem. Ovo mu pomaže da se uveri da pacijenti uvek dobijaju najbolji mogući nivo nege.

Zatim Kokinov započinje svoj omiljeni deo dana: obilazak pacijenata. Nefrolog se ne stidi da prizna da su mu njihova dobrobit i nega glavni prioritet. Tek nakon što obiđe svoje pacijente, dr Kokinov pronalazi vremena za ostale dužnosti, koje se kreću od kontrolisanja recepata i proveravanja prepiski do sastanka sa šefovima regionalnih javnih zdravstvenih usluga.

Pravilna nega o 140 pacijenata u Saransk centru za dijalizu je samo jedan deo uspešnog lečenja, naglašava Kokinov. Edukacija pacije- nata o tome kako da žive – i uživaju u životu – sa hroničnim oboljenjem bubrega je drugi značajni deo. „Pacijenti koji dolaze na lečenje poseduju različite nivoe medicinskog znanja. Često ne znaju ništa“, rekao je. Mnogi su zbunjeni kada prvi put uđu u centar za dijalizu i njegova uloga je da deluje kao misionar.

Kokinov veruje u „hands-on“ pristup učenju. On pacijentima pokazuje pravi način na koji se nešto radi, pruža im neophodno znanje za izbor terapije, objašnjava im kako da prate lečenje, daje im preporuke o ishrani i higijeni i deli sa njima prilike za putovanje i načine na koje mogu ostati aktivni. „Sa ovim znanjem pacijenti više nisu bespomoćni. Oni postaju partneri sa doktorom i sestrama koje brinu o njihovom zdravlju, što je zadatak koji zahteva kontinuitet“, kaže Kokinov.

Deo programa centra je da edukuje i osnaži pacijente, uključujući njihovo pozivanje na redovne seminare koji obuhvataju različite teme povezane sa dijalizom. Pacijenti na dijalizi u Mordoviji su posebno srećni. Oni su osnovali regionalnu grupu za podršku koja promoviše njihove interese i nedavno su organizovali sastanak sa Ministarstvom zdravlja u centru. „Naši pacijenti imaju priliku da lično informišu ministra i njegove pomoćnike o svojim problemima i dobiju odgovore na pitanja“, kaže Kokinov. Sastanak je bio veoma uspešan: sve odluke, uključujući i one u vezi željenog uzimanja lekova su sprovedene na licu mesta. „Mislim da bi ovo iskustvo moglo da se koristi i u drugim regionima.“